Centar za obrazovne politike

Osnovna ideja projekta je da inicira i razvije horizontalno učenje i uzajamnu razmenu između škola u cilju unapređenja njihovog rada. Projekat će podržati saradnju između 10 dobrih škola i 10 pilot škola za koje je u eksternoj evaluaciji utvrđeno da im je potrebna dodatna podrška. Dobre škole će biti podržane u tome da postanu ’kritički prijatelji’, tako što će biti osnažene da prepoznaju svoje snage i da podignu svoje kapacitete za pružanje podrške drugim školama i razmenu primera dobre prakse. S druge strane, Centar za obrazovne politike, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, eksterni mentori i kolege iz dobrih škola će pružati kontinuiranu podršku pilot školama u procesu unapređivanja kvaliteta rada. Projekat će na osnovu naučenih lekcija dati preporuke kako bi ova nova praksa horizontalnog učenja između škola mogla da postane značajan mehanizam za dalji razvoj sistema obrazovanja u Srbiji. 

Osnovni cilj projekta je kreiranje novog predloga Standarda kvaliteta rada vaspitno-obrazovnih ustanova za novu planiranu reviziju standarda u 2016. godini, koji treba da uključi nove i adaptirane pokazatelje iz Okvira za praćenje inkluzivnog obrazovanja u Republici Srbiji Instituta za psihologiju. Zavod za vrednovanje kvaliteta rada vaspitno-obrazovnih ustanova (ZVKOV) uključen je u ovaj proces, koji treba da rezultira osetljivijim indikatorima za različite aspekte inkluzivnog obrazovanja. Predlog novih, starih i prilagođenih standarda, pokazatelja i dokaza na osnovu kojih se proveravaju pokazatelji i standardi, će biti pilotiran u 20 osnovnih škola širom Republike Srbije sa ciljem da se dođe do konačnog predloga koji će obuhvatiti merljive, izvodljive, relevantne, ekonomične i informativne standarde, pokazatelje i dokaze sa snažnom povezanošću sa kvalitetom obrazovnog procesa. 

Cilj projektа je dа doprinese smаnjenju osipаnjа i rаnog nаpuštаnjа škole dece i mlаdih kroz uspostаvljаnje i sprovođenje mehаnizаmа zа rаnu identifikаciju dece u riziku od osipаnjа, reаgovаnje i reаlizаciju efikаsnih merа prevencije i intervencije nа nivou škole. Sprovodi se u 10 izаbrаnih redovnih osnovnih i srednjih školа, а аktivnosti su usmerene nа smаnjivаnje stope osipаnjа u izаbrаnim školаmа kroz testirаnje merа zа prevenciju osipаnjа, kаo i osnаživаnje kаpаcitetа školа zа sаmostаlno kreirаnje i sprovođenje politikа u ovoj oblаsti. Ciljnа grupа projektа su decа pod rizikom od osipаnjа iz obrаzovnog sistemа i njihovi roditelji, svа ostаlа decа u školi, nаstаvnici, lokаlnа zаjednicа i relevаntne ustаnove (centri zа socijаlni rаd, lokаlne sаmouprаve, itd.), orgаnizаcije civilnog društvа, а koristi od njegove reаlizаcije će imаti i širа društvenа zаjednicа.

Cilj projekta je da doprinese efikasnijem, efektivnijem i jednakopravnijem sistemu finansiranja visokog obrazovanja na Zapadnom Balkanu kroz (a) prikupljanje i analizu osnovnih i najbitnijih dokaza o finansiranju na sistemskom i institucionalnom nivou i pravičnosti u visokom obrazovanju u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji; (b) uvođenje i sprovođenje istraživanja EUROSTUDENT u tri zemlje Zapadnog Balkana; (c) jačanje lokalne ekspertize u razvijanju politika o finansiranju i jednakopravnosti u visokom obrazovanju; (d) izradu preporuka za sistemski okvir za efikasne, efektivne i jednakopravne sisteme visokog obrazovanja u tri zemlje; (e) modele finansiranja univerziteta zasnovanih na pametnoj diversifikaciji izvora prihoda; i (d) osnivanje regionalnog resursnog centra usmerenog na održivost rezultata i njihovu diseminaciju u regionu.

Projekat se bazira se na pretpostavci da sve promene koje se dešavaju u obrazovnom sistemu, ne mogu da zažive ako u ostvarivanje postavljenih ciljeva direktno ne uključe one koji su glavni akteri procesa nastave – sami nastavnici. Okosnicu aktivnosti u ovom projektu predstavlja ideja o nastavniku kao istraživaču, osobi koja istražuje i na osnovu konkretnih podataka menja praksu i aktivno doprinosi  pоbоlјšаnju uslоvа dа kvаlitеtnо i prаvеdnо оbrаzоvаnjе budе dоstupnо svаkоm dеtеtu. Cilj projekta  je da se osnaže lokalni timovi nastavnika istraživača da istražuju i unapređuju inkluzivnu praksu u svojoj školi i zajednici; unapređenje saradnje nastavnika i ostalih učesnika u obrazovnom procesu; identifikovanje pitanja iz prakse za unapređenje i predloga za njihovo rešenje; povećanje profesionalnog zadovoljstva nastavnika i doprinos razvoju baze znanja o obrazovanju i vaspitanju, nastavi i učenju i njegova promocija.

Cilj ovog istraživanja je sticanje uvida u trenutno stanje Interkulturalnog obrazovanja u obrazovnom sistemu Srbije i formulisanje preporuka za donosioce odluka zasnovanih na podacima i proisteklim zaključcima. Istraživanje obuhvata analizu zakonodavnog i strateškog okvira, analizu nastavnih programa učiteljskih fakulteta, analizu nacrta Nacionalnog okvira kurikuluma, analizu Kataloga programa stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika i analizu projektnih aktivnosti civilnog sektora. Osim toga, ono nudi i prikaz iskustava nastavnika koji su prošli sveobuhvatnu obuku u oblasti interkulturalnog obrazovanja, kao i prikaz istraživanja o interkulturalnoj osetljivosti nastavnika. Takođe, za donosioce odluka formulisane su preporuke i predlozi indikatora za praćenje interkulturalnog obrazovanja u Srbiji.

Zajedno sa GOPA cosultants (DE) i Ecorys UK Ltd (UK), Centar za obrazovne politike je deo konzorcijuma koji predvodi  WYG International Limited (UK), koji sprovodi projekat "Osnaživanje kapaciteta sistema srednjeg stručnog obrazovanja za poboljšanje kvaliteta, obuhvata i relevantnosti srednjeg stručnog obrazovanja", a koji finansira Evropska unija.  Cilj projekta je povećanje kapaciteta sistema stručnog obrazovanja Srbiji za poboljšanju kvaliteta, obuhvata i relevantnost srednjeg stručnog obrazovanja kroz: 1. Pocenu, reviziju i sprovođenje programa obuke u oblasti stručnog obrazovanja; 2. Osnaživanje kapaciteta institucija uključenih u reformu srednjeg stručnog obrazovanja; 3. Razvoj Nacionalnog okvira kvalifikacija (NOK) za srednje stručno obrazovanje.

Zajednički projekat Evropske unije i Saveta Evrope ima za cilj pobošljanje socijalnog uključivanja i socijalne kohezije u regionu, promovisanjem inkluzivnog obrazovanja i obuke. U projekat su uključene zemlje Jugoistočne Evrope – Albanija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija i Kosovo*. Sedam odabranih škola po zemlji će za unapređenje inluzivnog obrazovanja dobiti tehničku i finansijsku podršku u vidu manjih bespovratnih zajmova (donacija). Pored toga, za sve vreme trajanja projekta biće osnovana i regionalna mreža inkluzivnih pilot škola (Inclusive School Net), za uzajamno učenje i razmenu iskustava. Centar za obrazovne politike deo je konzorcijuma, zadužen da školama u Srbiji pruži tehničku podršku tokom realizacije projekta.

Opšti cilj projekta je da doprinese diversifikaciji i povećanju studentskog tela u Srbiji na način na koji bi ono u većoj meri odražavalo društvenu strukturu Srbije. Specifični ciljevi projekta su: (a) poboljšati efikasnost nacionalnih programa podrške za diversifikaciju i povećanje broja studenata koji upisuju i završavaju visokoobrazovne studije; (b) uspostaviti i institucionalizovati praksu prikupljanja podataka i analize u oblasti socijalne dimenzije visokog obrazovanja na sistemskom nivou i nivou institucija; (c) uspostaviti institucionalni okvir koji podržava studentsku populaciju da ravnopravno učestvuje u visokom obrazovanju.

Projekat CONGRAD nastoji da doprinese poboljšanju samoevaluacionih procesa prikupljanjem sistemackih i pouzdanih informacija o vezi između studijskih programa i budućeg zaposlenja diplomiranih studenata, kao i da omogući evaluaciju reformi u okviru visokog obrazovanja zasnovanu na podacima. Uzimajući u obzir uslove studiranja i profesionalne karijere diplomiranih studenata, kroze projekat CONGRAD se želi steći uvid u specifične uslove u kojima se odvija tranzicija od visokog obrazovanja do tržišta rada u svakoj od partnerskih zemalja i da omogući partnerskim visokoobrazovnim ustanovama da donose strateške odluke zasnovane na podacima. U užem smislu, projekat nastoji da doprinese sistematizaciji prikupljanja podataka o alumnistima u visokoškolskim ustanovama u partnerskim zemljama. Rezultati projekta biće korišćeni za razvoj akcionog plana za buduća istraživanja o diplomiranim studentima koja će uključivati i druge visokoobrazovne ustanove Zapadnog Balkana.

Cilj projekta je podizanje svesti nastavnika o nastavničkoj profesiji van uskodisciplinarne, predmetne pripadnosti započeto projektom RANON  ̶  Razgovori nastavnika o nastavnicima, upoznavanje nastavnika sa prednostima udruživanja u formalna partnerstva u cilju omogućavanja većeg uticaja na formulisanje i sprovođenje inkluzivne obrazovne politike, upoznavanje predstavnika nastavničkih udruženja sa važnostima sprovođenja inkluzivnih obrazovnih politika i jačanje profesionalnih kapaciteta nastavnika za njihovo uspešnije sprovođenje.

Projekat prevashodno nastoji da ojača kapacitete partnerskih institucija u zemljama Zapadnog Balkana u oblasti istraživanja u obrazovanju uopšte, a naročito analize politika vezanih za visoko obrazovanje i istraživanja, kao i da ojača osnovu za kreiranje politika zasnovanih na dokazima u oblasti visokog obrazovanja i istraživanja na Zapadnom Balkanu. Istovremeno, projekat ispituje dinamiku sistema visokog obrazovanja i istraživanja na Zapadnom Balkanu i postavlja ih u odnosu na okolnosti procesa evropskih integracija. Cilj projekta je da doprinese znanjima u okviru istraživanja u obrazovanju, visokog obrazovanja i analize politika istraživanja i evropskih studija, s obzirom da su informacije i analitičke studije visokog obrazovanja i istraživanja prilično ograničene na Zapadnom Balkanu.

Cilj projekta je jačanje kapaciteta za strukturne reforme u visokom obrazovanju u zemljama Zapadnog Balkana i omogućavanje približavanja regiona evropskom obrazovnom prostoru, kao preduslovu za istinsku implementaciju Bolonjskog procesa.Specifični ciljevi projekta su: (a) poboljšanje regionalne saradnje u oblasti visokog obrazovanja sa posebnim akcentom na pitanja koja se tiču približavanja regiona evropskom obrazovnom prostoru; (b) osnaživanje kapaciteta za reformu javne administracije visokoobrazovnih ustanova u partnerskim zemljama, sledeći agendu za modernizaciju visokog obrazovanja u EU; (c) razvoj zajedničkih regionalnih smernica za strukturne reforme referišući se na najbolje evropske prakse.

Cilj projekta je doprinos reformi obrazovnog sistema u Srbiji i Crnoj Gori kroz razvoj modernih, fleksibilnih i međunarodno priznatih programa (master) za obrazovne politike, u skladu sa najvišim evropskim standardima i dizajniranih da konstantno ispunjavaju promenljive potrebe obrazovnih sistema i da odgovore na očekivanja različitih grupa učenika i korisnika.

Istraživanje prevashodno ima za cilj da utvrdi i analizira interne i eksterne percepcije o odnosu između univerziteta i društva u kontekstu Srbije (koristeći kvalitativne tehnike) i to baveći se pitanjem društvene uloge i odgovornosti univerziteta viđenim sa stanovišta njihovih članova, sa jedne strane, i istaknutih interesnih grupa van univerziteta, sa druge. Paralelno s tim istraživanje nastoji da definiše (koristeći kvantitativne tehnike) glavne karakteristike protagonista akademske profesije u menjanju okruženja visokog obrazovanja.

Projekat teži da doprinese razvoju nastavničke profesije i stvaranju solidne empirijske baze o stavovima i percepcijama nastavnika o glavnim temama u domenu obrazovanja (nastavnička profesija i njeno unapređenje, odgovornost, kvalitet obrazovanja, saradnja nastavnika u školi, na nivou opštine, itd.) radi daljih detaljnih analiza i istraživanja. Cilj projekta je i da stvori preduslove za razvoj obrazovnih politika na osnovu istraživanja i uz učešće nastavnika kao glavnih aktera u obrazovnom procesu; da pruži nastavnicima informacije o savremenim trendovima u obrazovanju i njihovoj ulozi u unapređenju kvaliteta obrazovanja i, na kraju, da upozna nastavnike sa mogućnostima za  njihovo samoorganizovanje na nivou opštine kao i mogućnostima osnaživanja nastavničkih udruženja.

Ovaj projekat se sprovodi u okviru šireg plana za kratkoročno praćenje monitoringa sprovođenja politika inkluzivnog obrazovanja koji bi trebalo da redovno pruža izveštaje i povratne informacije potrebne za brzo korektivno delovanje različitih aktera uključenih u sprovođenje politike inkluzivnog obrazovanja. Projekat se fokusira na rad škola i saradnju u lokalnoj zajednici kao osnovne predmete monitoringa. Pri tome se kao metodologija monitoringa koriste kvalitativne dubinske analize prakse inkluzivnog obrazovanja (koja nije postojala u dosadašnjoj praksi). Monitoringom rada malog broja škola sprovešće se analiza koja će identifikovati šta je bilo dobro u dosadašnjoj praksi, koji su ključni oslonci školi u sprovođenju IOP-a, sa kojim teškoćama i barijerama su se suočavali, koja iskustva su stekli i šta su škole i zajednice naučile iz iskustva sprovođenja inkluzivnog obrazovanja.

Glavni cilj projekta je formulisanje predloga nacionalnih okvira kvalifikacija za nastavnike u zemljama Zapadnog Balkana koji mogu da posluže kao smernice za dalje promene obrazovnih praksi i reformu sistema obrazovanja. Njihova izrada zahteva angažovanje kako donosilaca odluka u oblasti obrazovanja, tako i edukatora nastavnika, istraživača i samih nastavnika. Posebna pažnja u ovom procesu biće posvećena perspektivama roditelja i učenika, pogotovo onih koji potiču iz marginalizovanih i ugroženih grupa i čije obrazovanje zahteva istinski inkluzivan, nediskriminatoran pristup. Projekat takođe nastoji da osnaži nastavnike u okviru srodnog projekta Nastavnici kao lideri („International Teacher Leadership“), da pruži podršku mladim istraživačima jugoistočne Evrope, kao i diseminaciju preporuka, predloga i rezultata istraživanja u oblasti obrazovanja.

Opšti cilj kampanje za inkluzivno obrazovanje je stvaranje inkluzivne kulture i prakse za svu decu - povećanje obuhvata dece iz marginalizovanih grupa i unapređivanje kvaliteta obrazovanja koje dobijaju u predškolskom, osnovnoškolskom i srednjoškolskom obrazovanju. Kampanja je obuhvatila više od 100 događaja širom Srbije zajedno sa medijskom kampanjom na nacionalnom i lokalnom nivou, objavljivanje članaka na  temu inkluzivnog obrazovanja i izradu materijala za obrazovne ustanove u Srbiji o kvalitetnoj obrazovnoj i vaspitnoj praksi usklađenoj sa principima obrazovanja za sve. U okviru kampanje je pripremljena i brošura koja daje pregled osnovnih pojmova vezanih za inkluzivno obrazovanje u cilju boljeg razumevanja pojma inkluzije i inkluzivnog obrazovanja, kao i značaja inkluzije za društvo u celini.

Cilj ove studije je bio da pruži informativno poređenje razvoja politika, finansiranja i učinka u tri zemlje koje su nekada bile deo bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije: Hrvatske, Srbije i Slovenije. Tema istraživanja je bila mera u kojoj finansiranje kao instrument politike doprinosi razvoju naučnog istraživanja u tim zemljama. Rezultate mogu da koriste pre svega kreatori politike u Srbiji, a u manjem obimu i u druge dve zemlje mada, kao i međunarodne institucije i organizacije koje pristupaju ili nastoje da se bolje upoznaju sa sistemima istraživanja pokrivenim ovom studijom.

U saradnji sa Magna Charta Observatory, COP je sproveo istraživanje koncepta autonomije u zemljama bivše SFRJ. Istraživanje se fokusiralo na sledeća pitanja: Ko je autonoman? Šta znači autonomija? Kako se autonomija „primenjuje“? Sprovedena je analiza koncepta autonomije na temelju zakonskih i podzakonskih akata, kao i analiza na temelju intervjua sa glavnim interesnim grupama u svim zemljama bivše SFRJ. Istraživanje se odnosi na četiri dimenzije autonomije, odnosno: organizacionu strukturu i institucionalnu upravu, kadrovska pitanja, finansije i akademska pitanja. Preliminarni rezultati istraživanja su predstavljeni na 24. godišnjoj CHER (Consortium of Higher Education Researchers) konferenciji na Islandu, u junu 2011.

COP je u okviru šireg istraživačkog projekta vezanog za analizu siromaštva u Srbiji sproveo dve analize: (1) analizu reprodukcije socijalnih nejednakosti kroz obrazovne tranzicije, i (2) analizu efikasnosti i pravičnosti sistema studentskog standarda u Srbiji. Prva studija se fokusirala na pitanja vezana za reprodukciju socijalnih razlika kroz sistem obrazovanja u Srbiji sa posebnom pažnjom usmerenom na sistemska rešenja o pravilima upisa u srednju školu i fakultete i na transferne tačke u kojima se socijalna reprodukcija uočava. Druga studija se bavila pre svega sistemom stipendiranja i kreditiranja studenata u Srbiji. Cilj istraživanja je bila procena pravednosti i efikasnosti raspodele takve pomoći studentima, imajući u vidu socio-ekonomske karakteristike studenata.

Aspekt uslova rada nastavnog osoblja visokoobrazovnih ustanova se veoma često zanemaruje u planovima reforme visokog obrazovanja, a i same institucije koje su pristupile razradi sopstvenih sistema osiguranja kvaliteta često ne obraćaju pažnju na ovaj aspekt kvaliteta, iako se često ističe kako je upravo nastavno osoblje ključni akter promena. Kroz analizu relevantnih dokumenata (od zakonske regulative, preko statuta univerziteta i fakulteta, do različitih pravilnika) i intervjuisanje nastavnog osoblja, obrađeni su različiti aspekti rada nastavnog osoblja (imenovanje i unapređivanje, nastavna funkcija i eventualna obuka za nju, naučna funkcija i eventualna obuka za nju, administrativna funkcija i eventualna obuka za nju, zadovoljstvo samog osoblja uslovima rada, itd.).

COP je u saradnji sa češkim naučnim institutom CERGE-EI sproveo istraživanje o inkluzivnosti i efikasnosti visokog obrazovanja u Srbiji. Istraživanje obuhvata analiziranje strukture studentske populacije u smislu socio-ekonomskih karakteristika. Osim toga, tokom istraživanja je razmotren mogući uticaj koji socio-ekonomske karakteristike studenata imaju na pristup, napredak i završavanje visokog obrazovanja. Rezultati istraživanja su podneseni u formi naučnog članka za objavu u „Higher Education Policy“ na engleskom i časopisu Instituta za filozofiju i društvenu teoriju na srpskom jeziku.

Istraživanje modela finansiranja visokog obrazovanja u Jugoistočnoj Evropi je pokrenuto kako bi se učinile dostupnim informacije o modelima finansiranja visokog obrazovanja u odabranim zemljama Jugoistočne Evrope, ali i kako bi se tematika finansiranja visokog obrazovanja produbila sistematskim pregledom teorije o finansiraju visokog obrazovanja. Istraživanju se pristupilo sa tri analitička nivoa: sistemskog, institucionalnog i pojedinačnog studentskog nivoa. Glavni cilj studije je da se obezbedi materijal za proširivanje i produbljivanje aktuelnih diskusija o modelima finansiranja visokog obrazovanja u regionu i da se zainteresovanoj i domaćoj i međunarodnoj javnosti pruži solidan pregled postojećeg stanja.

Istraživanje je osmišljeno sa ciljem da pruži informacije o kompetencijama koje su nastavnicima potrebne u praksi i koje bi mogle da posluže kao osnova za razvoj programa i kurseva za obrazovanje nastavnika. U tu svrhu projekat je osmišljen da pomogne utvrđivanju neusklađenosti između zahteva prakse i postojećih programa obrazovanja nastavnika. Cilj ovog istraživačkog projekta je bio da ispita mogućnost reformi programa obrazovanja prosvetnih radnika u pravcu obrazovanja zasnovanog na kompetencijama koje su im potrebne u praksi. Koristeći metodologiju evropskog Tuning projekta, ove kompetencije su definisane u konsultacijama sa studentima i osobljem ustanova za obrazovanje prosvetnih radnika, ali i sa većim brojem osoblja budućih poslodavaca, tj. vrtića i škola. Istraživanje je obuhvatilo institucije za obrazovanje vaspitača, učitelja i nastavnika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji.